Vladimir Savić, jedan od mnogih hrabrih, stručnih i poštenih koji su napustili Vučićevu policiju: Suze su mi išle kao vodopadi… deo mene je umro

Sa sajta Novog policijsko sindikalnog saveza prenosimo vam tekst o Vladimiru Saviću, policajcu koji je i pored svog dokazanog poštenja, čestitosti, stručnosti i ogromnog broja rešenih krivičnih dela, morao kao i mnog drugi da napusti policiju i za hleb zarađuje na nekom drugom, na žalost, od Srbije mnogo boljem mestu.

Vladimir Savić, jedan od mnogih hrabrih, stučnih i poštenih koji su napustili Vučićevu policiju: Suze su mi išle kao vodopadi… deo mene je umro

Beograd, 22.septembar 2017.godine. 

Pre samo 6 meseci, u tekstu pod naslovom „Napustiti ili ostati i prihvatiti ponižavanja- pitanje u glavi pojedinih policajaca!!!??„, Novi policijsko sindikalni savez istraživao je razloge zbog kojih časni, pošteni, dobro obučeni i u uniformu „zaljubljeni“ policajci napuštaju službu bez jasne vizije i bez obezbeđenih uslova za dalji život sebe i svoje porodice:

Beograd, 26.mart 2017.godine.

U proteklih 10-tak godina, pod izgovorom depolitizacije i dekriminalizacije, u vremenima dok država Srbija na putu do „željno čekane“ Evropske unije prolazi period takozvane tranzicije, gotovo najveći teret promena ili pokušaja promena nosi policija, bez prevelike želje da političke strukture ulaganjem u policiju i podizanjem policije na višu društvenu lestvicu, pojačaju i stub bezbednosti građana.

Neulaganje u opremu, sredstva za rad, ograničavanjem korišćenja pojedinih resursa, neadekvatnim i političkim kadrovanjem, previše mešanja političkih struktura tamo gde bi najmanje trebalo da politika ima uticaja, smanjenje plate, smanjenje dnevnice za angažovanje do sramotne i ponižavajuće cifre od 150,oo dinara ( i to za celu dnevnicu, pola je 75,oo dinara) pa sve do najveće sramote koja je u svojoj istoriji zadesila policiju Srbije do famozne „Analize rizika“ koja je indirektno dovela i do nekoliko samoubistava policajaca, dovelo je Srbiju do toga da se policajcu kao stubu bezbednosti građana sve više vrti u glavi pitanje „napustiti i čista obraza se snalaziti za parče hleba potrebno da se prehrani porodica ili ostati u službi i preživljavati traume i ponižavanja od pojedinaca, često najbližih saradnika umišljenim velikim komandirima i načelnicima“?

Pojedini policijski službenici, koji iza sebe imaju samo zavidne rezultate rada, počeli su da rešavaju te probleme i da građanima ali i koleginicama, kolegama i političkim strukturama javno daju odgovor na to pitanje. Preko noći donose odluku da teška srca napuste službu.

U zadnjih mesec dana, javno, na svojim Fejsbuk profilima, svoje odluke o napuštanju policijskog posla saopštili su dva dobra drugara i časna i poštena policajca, Vladimir Savić, policajac PS Čukarica i Mamutovic Marko pripadnik žandarmerije.

I dok se o Mamutoviću, zbog specifičnosti poslova koje obavljaju pripadnici žandarmerije, nije u javnosti mnogo znalo, o Vladimiru Saviću sa nadimkom „Spid“ javnost i kolege dobro znaju. O Saviću su neretko pisale dnevne novine, gostovao je u raznim emisijama humanitarnog karaktera, javno je promovisao borbu protiv droge i nasilja…

Vladimir-Spid Savić rođen je 25.marta 1981.godine u Beogradu. Posle završene srednje škole, 2006.godine zapošljava se u MUP na poslovima obezbeđenja državne granice u Upravi granične policije. Tu ostaje do 2008.godine kada prelazi da obavlja poslove policijskog službenika u PU za grad Beograd, policijska stanica Palilula. Tu ostaje da radi na poslovima pozornika, sektorskog radnika, inspektora UKP-a i u auto patroli sve do 2015.godine gde prelazi u policijsku stanicu Čukarica gde takođe obavlja policijske poslove kao u PS Palilula.

Prilikom obavljanja policijskih poslova postiže veoma dobre rezultate kao što su hapšenje narko dilera sa 50 paketića marihuane u blizini škole, što je retko kome pošlo za rukom, zatim hapšenje razbojnika za koga se kasnije ispostavilo da je višestruki povratnik sa preko 40 izvršenih krivičnih dela, i još mnogo sličnih uspeha i rezultata rada zbog čega je 2009, 2010, 2011 i 2012.godine više puta nagrađivan i proglašavan za najboljeg policajca-pozornika. O njegovim policijskim uspesima više puta su pisale i novine.

U međuvremenu Savić postaje diplomirani trener borilačkih sportova i veština-aikido, Visoke sportske i zdravstvene škole. Autor je humanitarnog projekta „Zaštitimo sebe i druge“ namenjen ženama i deci žrtvama nasilja u porodici i nasilja u celini i osnivač Srpske Akademije Samoodbrane- S.A.S. Cilj mu je bio da kroz ovaj projekat pomogne i radi sa žrtvama nasilja, decom ulice, ženama i decom iz sigurnih kuca i korisnicima centara za socijalni rad. Kroz projekat ovim osobama pružaju se nekomercijalni treninzi. Projekat su pomogli profesori VSZS: Radomir Mudrić, Sead Malićević, Marijana Mladenović i Dušan Perić. Projekat se zasniva na teorijskom i praktičnom delu. U teorijskom delu uči se Krivični zakon RS, Prekršajni zakon RS, Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama i objektima. Izučavaju se takođe teorija napada i otpora, upotreba fizičke snage, kao i kaznene odredbe za učestvovanje u tuči, narušavanje javnog reda i mira, nedolično ponašanje, nanošenje lakih i teških telesnih povreda. U praktičnom delu vrši se simulacija realnih situacija napada na ulici, u zatvorenom prostoru, oruđem, oružjem i predmetima pogodnim za napad, kao i odbrana u navedenim situacijama.

Savić je poznat i po tome što je van radnog vremena decu sa ulice odvodio u fiskulturnu salu i sklnajao od narkomanije. Radio je sa decom iz sigurnih kuca i zenama decom ulice kao i decom iz prihvatilista. Drzao je javna predavanja protiv nasilja i narkmanije. Jedno od najvećih predavanja održao je 25.03.2104 u Ruskom domu pred diplomatskim korom Ruske federacije.

Nosilac je crnog pojasa 3. DAN u aikidu.

Problem Vladimira Savića počinje 2013.godine kada se u Paliluli pobunio zbog napredovanja pojedinaca u službi „preko veze“ a ne po rezultatima rada i zaslugama u obavljanju policijskih poslova. Po prelasku na rad u PS Čukarica, zbog svojih stavova često je bio indirektno diskriminisan time što je stavljan da radi na radno mesto „kucica“,
odnosno stražar ispred stanice.

Kakav je osećaj imao kada je doneo konačnu odluku da napusti častan i pošten posao policijskog službenika govori i izjava koju je Savić dao za naš portal:

– „Noć pre razduženja, dok sam pakovao unifrmu, opremu, sluzbenu legitimaciju, pištolj… plakao sam kao dete, suze su mi išle kao vodopadi… deo mene je umro. Ja sam voleo ovaj poziv i ovaj posao i hleb od 7 kora. Bio sam spreman zivot da dam za ovu službu a kako mi se vratilo? S. B. iz Policijske brigade, diplomirani trener košarke ocenjivao je moje borilačke veštine na OPV-u a ja sam diplomirani trener borilačkih sportova i veština i eminentni stručkanjk u svetu borenja. Čovek mi hadno daje ocenu 3. To me veđa kao čoveka i profesionalca. Godišnju ocenu mi daju 3 a neradnicima i poltronima 4 i 5 a radio sam kao magarac i ništa. Bolje da napustim i idem gde mogu svoj častan i pošten rad da unovčim i zaradim parče hleba, no da me neko iskorišćava u svoju ličnu promociju pa posle da me šikaniraju kao jednog časnog i poštenog policajca, sportistu svetkog glasa i dete policajca, Lepomira Bakića. Eno im partijskih vojnika koji lepiše plakate i završiše kurseve pa sad njih neka prime. Značka broj 106239 odlazi u istoriju. Ako se ikad promeni vlast i neka druga vlast pozove i kaže potreban si državi vratiću se sa ponosom kao što sad sa ponosom ali razočaran u službu, odlazim“.

Zbog objavljenog teksta, neki navodni CIK, na svojoj internet stranici, jezikom jedne državne sekretarke, pokušao je da stavi na stub srama i Vladimira Savića i Novi policijsko sindikalni savez i predsednika Momčila Vidojevića. Na svu sreću ne samo da joj nije uspelo već su na sebe navukli gnev i podsmeh celokupne javnosti.

Vladimir Savić, u duši večiti policajac, trenutno zarađuje hleb sa 9 kora u dalekoj Malti ali nastavlja da dokazuje javnosti u Srbiji da u duši i dalje nosi plavu policijsku uniformu a u „malom prstu“ sve veštine policijskog posla.

Pre samo nekoliko dana dnevni list „kurir“ je objavio analizu ubistva pevačice Krsmanović odnosno propuste prilikom vršenja uviđaja. U tekstu Savić još jednom dokazuje svoje vrhunsko poznavanje policijske profesije. Nažalost, političku elitu koja pokušava policiju da u potpunosti stavi pod svoju kontrolu to ne interesuje. Šta više, očigledno je da su veoma zadovoljni svakim odlaskom časnog, poštenog i školovanog policajca koji ima svoje „JA“. Tekst pogledajte ovde.

Savić je još jedan dokaz u nizu da časni i pošteni profesionalci ni po cenu napuštanja nežele da budu poltroni i poslušnici političkih „udomljenika“ koji su našli svoje političko uhlebljenje u policiji i kojima je cilj lični interes a ne interes građana i policijske profesije.

Novi policijsko sindikalni savez očekuje da nećemo dugo čekati kada će doći vreme da se profesija istinski odvoji od politike i da kvalitetni i časni profesionalci zauzmu svoje mesto u uniformi a mnogi poput Savića da ponovo obuku uniformu i privode lopove i kriminalce.

Izvor: NPSS, Obaveštajac

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*