Vera Pešić – četvorostruki tajni agent: “Žena sanjalačkih očiju iz kojih nije izbijalo zlo koje je u njoj sakriveno”

Foto: Arhivska fotografija

Vera Pešić – četvorostruki tajni agent: “Žena sanjalačkih očiju iz kojih nije izbijalo zlo koje je u njoj sakriveno”

Sa samo 19 godina došla je u Beograd nakon propalog braka. U sledećih par meseci Vera Pešić, Leskovačka lepotica, kako su je zvali, postala je četvorostruki tajni agent i odlučivala o tome ko će biti streljan u Beogradu, sve vreme se krijući iza “sanjalačkih očiju iz kojih nije izbijalo zlo koje je u njoj sakriveno”, kako su savremenici govorili o njoj.

Vera Pešić živela je pod parolom “živi brzo, umri mlad i budi lep leš”. Bila je član Centralnog komiteta komunističke partije, radila za ozloglašeni Gestapo, rovarila protiv četničkog pokreta, posećivala balove, imala brojne udvarače…

Ali, sve je bilo kratkog daha. Vera Pešić je streljana sa 25 godina, a njena poslednja želja bila je “da joj meci ne nagrde lice”.

Potekla iz dobre kuće

Te 1919. godine Vera Pešić je rođena u Sijarinskoj banji na Badnje veče. Deda joj je bio sudija Velikog Crnogorskog suda na Cetinju, a otac sreski načelnik, pa nije bilo sumnje da će Vera imati dobro obrazovanje.

Buduća špijunka godine odrastanja i školovanja provela je u Leskovcu. Lepa, zgodna i veoma inteligentna slamala je mnoga srca, a sugrađani je prozvaše Leskovačka lepotica.

Nije poznato šta se tačno dogodilo, ali Verini roditelji su ostajali bez novca. Izlaz su videli u pronalaženju muža za svoju ćerku koja je tada imala tek 16 godina. Dok jedni izvori tvrde da je Vera Pešić bila udata za izvesnog policijskog pisara Mila Krčedinca, drugi navode da je njen muž bio neki Nemac.

Kako bilo, samovoljna i odlučna Vera nije dugo izdržala u braku. Razvela se posle samo dve godine i, sa 19 godina odlučila da se dalje kroz svet probija sama. Spakovala je kofere i krenula za srpsku prestonicu.

Vera Pešić - četvorostruki tajni agent: "Žena sanjalačkih očiju iz kojih nije izbijalo zlo koje je u njoj sakriveno"
Foto: Pinterest / Arhivska fotografija – Beograd je tridesetih postao velegrad koji je magično privlačio one u potrazi za boljim životom

Ambiciozna u Beogradu

Čim je kročila na beogradsku kaldrmu, Vera Pešić potražila je posao. Valjalo je od nečega živeti, pa se prihvatila rada u firmi koja se bavila trgovinom. Ovde se nije dugo zadržala. Naime, ubrzo upoznaje majora Slavka Radovića, iskusnog oficira Generalštaba Jugoslovenske kraljevske vojske, koji u Vesni prepoznaje ubitačnu kombinaciju lepote i pameti – kvaliteta koji krase dobrog operativca.

Po kratkom postupku, Vera upisuje i završava kurs za obaveštajce. Uči nemački, engleski i francuski, dobija praktičnu obuku i upoznaje se sa strogo poverljivim dokumentima među kojima se nalazio i “Elaborat o kontraobaveštajnom radu” u kome je izložena čitava kontraobaveštajna mreža na tlu tadašnje Kraljevine. Pored ovoga, učila je ples u školi Marije Mage Magazinović, što će joj kasnije biti od velike koristi.

Paralelno, u potpunoj tajnosti, Vera Pešić postaje član Komunističke partije (kasnije i Centralnog komiteta KPJ) i zapravo, već od prvih dana u tajnoj službi, postaje dvostruki operativac.

Život na visokoj nozi

Od svojih nadređenih Vera je dobila jasan zadatak – infiltracija u špijunsku mrežu Britanaca, Francuza i posebno Nemaca koji su operisali po Beogradu pod šifrom “Jupiter” i organizovali Kulturni savez folsdojčera – Kulturbund, preko koga su naoružavali svoje ljude.

Kako bi se ubacila u kružok agenata i upoznala svoje mete, Vera je postala redovan gost prestižnih zabava, popularnih hotela i restorana poput Mažestika, Balkana, Dadanela, lokala u Skadarliji… Tu je drugovala sa diplomatama, različitim uticajnim ljudima i reprezentima inostranih kompanija skupljajući informacije i kujući planove.

Pešićeva se uvek predstavljala kao zaposlena u Generalštabu vojske. Ovo je bio lukav plan koji joj je omogućio da njene mete zapravo pokušavaju da vrbuju nju kao svog insajdera, dajući joj novac, čineći usluge i pružajući joj prednost u špijunskim igrama.

Vera Pešić, zahvaljujući ovoj taktici, upoznala je britanskog majora Juliusa Hana (šifrovanog imena Cezar), prvog čoveka takozvane Sekcije D britanskih obaveštajaca u Beogradu, a potom i Rišara Deperea, vođa francuskih agenata, sa kojim je 1939. godine letovala u Marseju. Obojica su joj ponudili saradnju i bogato je plaćali.

Foto: Arhiv NBS – Terazije noću tridesetih godina 20. veka

Volela i muškarce i žene

Napredujući u špijunskom svetu, Vera Pešić uspela je da upadne i u redove nemačkih agenata. Vera je imala neobičnu ulaznicu – Elizabetu fon Maltzan, zvanu Lepa Lili, suprugu nemačkog ambasadora koja se i sama bavila špijunažom.

Lepa Lili i Leskovačka lepotica upustile su se u ljubavnu avanturu tokom koje je iskusna Nemica podučavala Veru veštinama zavođenja. Njih dve bile su česte gošće noćnih klubova, barova sa striptizom i putenih zabava okupanih šampanjcem i novcem, a nije im bilo strano ni pokazivanje emocija u javnosti.

Informacije koje je marljivo prikupljala, Vera je redovno raportirala jugoslovenskoj službi, dok je britanskim, francuskim i nemačkim partnerima servirala birane stvari.

Vrhunac Verine infiltracije bio je 1939. kada je dobila direktnu ponudu da pristupi Gestapou i nemačkoj tajnoj službi BSD. Tada je stupila u vezu sa majorom Karlom Lotarom Krausom, šefom 6. odeljenja Gestapoa u Beogradu i ustoličila se na mestu najvažnijeg nemačkog agenta u Jugoslaviji.

Upoznala Adolfa Hitlera

Pred početak Drugog svetskog rata, zbog saradnje s Nemcima, Vera Pešić biva izbačena iz jugoslovenske službe, a odmah potom je hapsi beogradska policija. Nad Verom se sprovodi fizička tortura i ispitivanje pod optužbom za špijunažu, međutim, Kraus i knez Pavle brzo su intervenisali te je srpska Mata Hari puštena na slobodu, a zatim prebačena u Beč gde se oporavljala i dodatno edukovala u špijunskim igrama.

U to vreme Vera Pešić čak upoznaje Adolfa Hitlera. Iako nije poznato da li je sa njim napravila neki dogovor, činjenica je da se Vera potom vraća u Beograd i radi kao novinarka, dopisnik nemačkih novina.

Sa ove pozicije stalno putuje u Grčku, Tursku i Bugarsku, podnosi izveštaje nemačkoj službi i Krausu, ali nastavlja da radi i sa Francuzima, jugoslovenskom službom i komunistima.

Svom ljubavniku Vera obezbeđuje i kontakt sa Kostom Pećancem, četničkim vojvodom i herojem prethodnih ratova. Operacija je nazvana “Hanibal”. Vera je sa Pećancem ostvarila kontakt preko Đorđa Roša, zajedničkog prijatelja i takođe ratnog heroja. Napravljeni su dogovori i, godinu dana kasnije, Pećanac sa Verom i Krausom odlazi u Sofiju gde se, februara 1941. sastaje sa rajhsmaršalom Hrmanom Geringom i dobija 200.000 rajhsmaraka da se ne upušta u borbu sa nemačkom vojskom.

Foto: Arhiva NBS – Posle ulaska Nemaca u Beograd, razrušeni grad je postao centrala Gestapoa

Novo hapšenje

Nakon Martovskog puča 1941. vlasti naređuju da Vera Pešić bude uhapšena kao špijun koji radi za račun Nemaca i prebačena u zatvor u Lebanu. Ipak, Vera uspeva da se izmigolji i odlazi u Sijarinsku banju gde sa majkom dočekuje aprilsko bombardovanje i početak rata.

Već 14. aprila Kraus je vraća u Beograd i postavlja u centralu ozloglašenog Gestapoa sa zadatkom da radi na suzbijanju komunista i praćenje četnika, a posebno u Leskovačkom kraju koju je dobro poznavala.

Oktobra 1941. gubi se svaki trag majoru Krausu, a Vera završava u naručju generala Paula Badera, komandanta okupirane Srbije, a paralelno se viđa i sa Dragomirom Jovanovićem, šefom Specijalne policije u Beogradu. Pored njih, bila je ljubavnica i prvog čoveka Gestapoa u Leskovcu, ali i Ratka Sotirovića, agenta Jugoslovenske vojne službe.

U novembru 1942. Vera ulazi u ljubavnu vezu sa Tanasijem Tasom Dinićem, novopostavljenim ministrom unutrašnjih poslova u vladi Milana Nedića. Isti taj Dinić će 1945. biti streljan od strane OZNA-e, kao blizak saradnik britanskih obaveštajaca.

Iste godine, Vera Pešić otkriva da četnici rade sa Britancima, a njen obaveštajni rad rezultirao je hvatanjem, mučenjem i streljanjem požarevačkog vođe četnika Milana Kalabića. Inače, Vera je ranije bila u vezi sa Kalabićem (naravno predstavila mu se lažnim imenom) i ovaj njen postupak bio je zapravo osveta za događaje iz 1924. Naime, Kalabić je tada, kao pripadnik Žandarmerije, bio umešan u ubistvo braće Mijušković u Nikšiću, koji su bili Verini rođaci i akteri terorističkih akcija protiv jugoslovenskih vlasti.

Odlučivala o životu i smrti

Na jedan mig Vere Pešić ljudi u logorima BanjicaJajinciSajmište… mogli su biti likvidirani ili oslobođeni. Veruje se da je veliki broj komunista iz zarobljeništva pušten zahvaljujući Veri Pešić, ali i da su hiljade nacionalista i četnika bili ubijeni po njenom nalogu.

Iz zatvora u Leskovcu je, 1943. izvukla 120 komunista samo na osnovu toga što je tvrdila da su oni“oklevetani da su saradnici NOP”.

Sa druge strane i partizani su pokušavali da od nje doznaju šta spremaju četnici i Nemci, a “sedenje na više stolica” dovelo je do toga da joj je glava bila ucenjena od strane Britanaca na 300.000 funti.

Vera je stalno bila na oprezu. Koristila je lažna dokumenta, prerušavala se, a zahvaljujući, malo sreći, malo informacijama, izbegla je nekoliko atentata.

Ipak, u leto 1943. godine dolazi u Gornju Jablanicu da prikupi podatke o delovanju stranih službi na ovom prostoru. Međutim, četnici joj postavljaju zasedu, hvataju je i sprovode u Gorski štab 110 gde je osuđena na smrt.

Kako bi je sačuvali, reagovali su i Nemci i general Nedić, ministar Dinić i mnogi, mnogi drugi. S druge strane Vera je tražila samo jedno, da nasamo razgovara sa majorom Radoslavom Đurićem, poznatijim kao Kaplar Mića, koji je komandovao Gorskim štabom 110.

I razgovarali su. Celu noć. Izjutra presuda je bila suspendovana jer “svedočenje Vere Pešić posle rata može doprineti razotkrivanju mnogih izdajnika i zločinaca”.

Jasno, Vera je postala Đurićeva ljubavnica i brzo se rešila konkurencije. Lekarku Mariolu Berđajevuprijavila je Gestapou koji ju je uhapsio kao Jevrejku i streljao, a sve je predstavljeno kao splet nesrećnih okolnosti.

Paralelno, preuzimala je komandu nad Đurićem i uticala na smenjivanje i postavljanje komandanata brigada i korpusa, povećavajući mržnju koju su prema njoj gajili pripadnici vojske.

Situacija je u jednom trenutku postala alarmantna do te mere da novembra 1943. general Draža Mihajlović šalje depešu Đuriću da reši situaciju i ukloni Pešićevu iz štaba. Tako i bi.

U narednih 7 meseci, Vera je za Đurića operisala na teritoriji Kosova i Metohije završavajući različite zadatke. Valja spomenuti da je Đurić bio spreman da prebegne u redove partizana i, kako će se kasnije pokazati, bio je krtica Josipa Broza Tita u četničkim redovima.

Povratak Vere u Štab 1944. propraćen je negodovanjem koje je preraslo u prevrat.

Foto: Wikipedia / Dnevnik Vladimira Dedijera – Oslobodioci nisu bili milostivi prema svojoj dojučerašnjoj saradnici

Smrt streljanjem

O smrti Vere Pešić postoji nekoliko verzija događaja, ali se sve završavaju isto.

Prema jednoj, u puču su zarobljeni Vera, njena majka Anđa i Đurić. Žene su odmah streljane, dok je Đurić pobegao i pridružio se komunistima.

Druga verzija kaže da su pobegli svo troje, ali da je Vera sa majkom uhvaćena par dana kasnije i zatim ubijena.

Prema trećoj priči, nakon bekstva trojca, žene su otkrivene nekoliko meseci kasnije sasvim slučajno u okolini Medveđe, a zatim su streljane.

U svakom slučaju, u vreme kada je streljana Vera je imala 25 godina, a njene poslednje reči bile su molba da joj “meci ne nagrde lice”.

Iza nje ostala je samo jedna fotografija.

Izvor: 011.info/ Ivan Radojičić

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*